Trešnja (lat. Prunus avium L.) je listopadna voćka koja pripada porodici Rosaceae, rodu Prunus koj u određenim krajevima Bosne zovu ašlama. Ali, iako se rijetko spominje, ašlama trešnja je ujedno i vrsta o kojoj vrijedi reći nešto više.
Do sada je neopisana u dostupnoj literaturi, ali ašlama trešnja je i jako poznata sorta ovih krajeva, posebno krajeva Bosne. Kao i mnoge spada u druge domaće sorte, skoro je potpuno nestala iz voćnjaka.
Ašlama trešnja može se naći samo kod starih voćara kod kojih je ostalo je poneko stablo, kako bi joj se produžio vijek i ne bi potpuno nestala.
Ašlama trešnja dozrijeva krajem svibnja. Sorta je dobrog kvaliteta zbog čega se koristi samo u svježem stanju.
Osobine stabla ašlama trešnje
Karakteristična je srednja bujnost ove sorte, široka i gusta,
piramidalno okruglasta krošnja.
Osnovne skeletne grane rastu pod oštrim uglovima grananja, ali
stablo je lijepo obraslo s rodnim drvetom. Ašlama crvena spada
među najbolje rodne sorte trešanja s obilnim rodom.
Plod ove sorte je krupan, izduženo srcolikog oblika, pri peteljci širok, prema zaobljenom vrhu se postepeno sužava. Udubljenje oko peteljke srednje široko i srednje duboko. Boja ploda je žućkasta s crvenom pokrivnom bojom, sočnog,slatkog okusa i tanke pokožice. Ašlama trešnja ima meso koje je žućkastobijele boje, vrlo je meko i karakteristične je arome.
Ašlama trešnja ima crvene listove koji su e su krupni, eliptičnog oblika s tamnozelenim licem i naličjem. Rubovi lista su krupno nazubljeni i list po sebi na licu ima malo dlakavosti, dok je naličje jako maljavo. Odlikuje se oštrijim vrhom lista.
Ašlama trešnja je listopadno drvo, naraste od 15 do 32 m visoko, a obujam stabla iznosi do 1,5 m. Kora drveta je glatka. Listovi su joj jednostavni, ovalni, dugi od 7 do 14 cm, a 4–7 cm široki, mat zelene boje.
Čitaj, prati i komentiraj naše priče i na našoj Facebook stranici Život i stil!
